Фрка око позивница

Paloma Faith - Updside Down

   Баш као што Палома Фејт рече, Oh this world is such a crazy place, It's all about the go go go. Време почиње да ме сустиже, имам толико планова, а све мање времена да остварим све што сам замислила, те хоћу овакве машнице, те онакве трачице, балоне и цветиће, кад оно - цврц! Има још месец дана (и кусур) до дана В (или С, како вам драго), а нисмо још ни текст за позивнице смислили!  Разговарали смо о томе, гледали цене, уздисали када на страним сајтовима наиђемо на ах-како-су-добре-и-што-до-ђавола-то-не-постоји-код-нас позивнице, сузили избор на 2-3 симпатичне и довољно неозбиљне да покажу наш бунт према класичним свадбама, а довољно пристојне да људи не пожеле да откажу своје присуство у ''том циркусу који су они (ми) замислили''. 

Наравно, размишљали смо и о handmade пројекту који би, по мојим проценама, јер бих ја била mastermind целе операције, значио превртање куће наглавачке, претраживање ормара за потрепштинама, старим материјалима, перлицама и знаш-оним-старим-колаж-папирима који су се мотали туда до пре пар недеља... месеци. Не смем да заборавим ни лепак, маказе, кончиће, канапчиће, тражење идеалног папира за штампање резултата мојих маштарија, бар онај од 200г, па фонт, јао фонт! Знате ли колико је тешко наћи занимљив ћирилични фонт? Пречешљала сам интернет уздуж и попреко, очи су ми испале од инсталирања разноразних ''словоликова'' (наиђох на тај назив на једном сајту, па рекох да поделим са вама) и на крају нађем пар интересантних, направим прототип, припремим за штампу, кад оно, испаде да би нас штампање коштало више него да изаберемо скупље позивнице у радњи (онлајн) него што смо првобитно планирали, рачунајући ту и штампање. Ох, економска слико Србије, убицо креативности! 

   На крају смо послали картице које Американци (и остали инглиш спикерс) зову save the date, које служе за то да људи имају у виду датум венчања, са обавештењем да позивнице следе ускоро, када се ми, младенци, најзад одлучимо и смислимо текст који нас неће бити блам да људи читају. Цена тог малог пројекта је била само пола сата времена, јер у данашње време сви, али баш сви (баке и деке, кућни љубимци), имају фејсбук или електронску пошту. И, овај, нисмо слали ништа кућним љубимцима, обећавам!

   И на крају - текст. На позивницама, јашта! Костур целе ствари ми је јасан - Он и она, тада и тада, ту и ту, али знате како увек можете да решите туђе проблеме, а своје никако? Е, па позивнице за свадбу спадају у ту категорију... или је мене задесила невиђена креативна блокада.

За ову прилику сам прикупила неке позивнице које су лежале свуда по кући, у старим књигама, међу старим сликама, било их је из '70-их, али и скорашњег датума. Помогле су ми да сагледам могућност остварења моје највеће ноћне море - правописних грешака и граматичких бесмислица ту, на том папиру који позива на битан догађај у нашим животима. ''Ти, као grammar Nazi, би свиснула'', рекао би мој драги и - вероватно би био у праву. 

   Помињане су цркве Св. Ђордја, пољубци, требали би, незнамо, дођи те и много тога још. А шта је са штампарским грешкама? Да, да, умем да претерујем, али ето детаља који ми је битан, не оптерећујем се превише око тога да ли ће ми хаљина имати овакав шав или онакву нијансу боје какву сам замислила и не желим да одступим ни милиметар од првобитне замисли, али come on, бар ово може бити како треба. Јер сам ја bridezilla, и ја тако хоћу. Гррр! :)

Елем, да се вратим на тему, поента целе приче, пре дигресије око правописне норме српског језика, била је у томе да не знам шта да напишем, а да то не буде пресликано са других позивница и потпуни клише - ''Испросио делија, јединицу ћерку у своје мајке'' или сентименталне риме о нашој љубави и предстојећем слављу. Назовите ме неромантичном, али стихови те врсте у овом случају ми се не свиђају и тачка. 

Осећам се као да треба да урадим домаћи, а мрзи ме, напољу је сунчано и топло, а деца се играју на улици... када мало боље размислим, напољу и јесте сунчано и топло... :)