понедељак, 18. април 2011.

Ресторан је диван, али...

Никада до сада нисам планирала своје венчање, али морам признати да је то прилично компликована ствар, нарочито у родном градићу мог драгог где све функционише по принципу овај зна оног, који зна оног трећег, који то ради, што мене излуђује, јер сам навикла на колику-толику професионалност, знате већ, пристојан пословни простор, пар бројева телефона, можда чак и сајт, али ово је нешто сасвим друкчије.
Видели смо диван, предиван простор за венчање, заправо ресторан са фантабулозном баштом, поплочаним стазицама, дивним травњацима, фонтаном која има мостић, около камичке, разноразно растиње, ма идила. Одемо ми тамо, менаџер ресторана нам сложи неки мени, углавном све класично (на моју жалост, ал' криза је, не жалим се), цена не делује лоше, али

- пиће се служи у оним флашицама од по 0.25l,  као у кафићима и плаћа се онолико колико се попије. Цене - Кока-кола 100, пиво 110 дин, флашица киселе воде 70 дин. Мој мозак већ почиње да пишти као експрес-лонац од силних цифара које ми се множе у глави, размишљам колико су људи жедни у јуну месецу, кад упече сунце, рачунам, сабирам и капирам да ћемо проћи као боси по трњу.
- у башту се не износе ''лепи'' столови, већ стоје они постојећи, од прућа, у комплету са столицама, кафић фазон, немају никакву декорацију, мада могу да обезбеде неко цвеће у вазницама.
- знате, ми не изнајмљујемо ресторан, ви можете да изнајмите део баште или сале где ће се свадба одржати, али не може и једно и друго. То би значило да ће нам обичан, непозвани народ парадирати кроз башту/салу и слушати музику коју ми плаћамо и седети у другом делу баште/сале који није посебно одвојен. Дивота. No way, Jose.

Други ресторан је био траћење времена, лепо сређена сала, али башта није у функцији, а и газда би све то да прода, не би да се гњави са неком тамо свадбом, тако да... џабе сте кречили, тј. долазили да видите.

Трећи ресторан, на обали језера нам је био резервисан за ''план Ш'', ако све остало пропадне, јер је у стилу '80-их, није баш сређен, али башта је фина и пространа, а ми циљамо на то - свадбу на отвореном. Одемо ми тамо, премеримо оквирно све, замислимо како би изгледало - није лоше, али ресторан не ради у марту, када смо ми отишли тамо да извидимо ситуацију, а нигде ништа не пише, ни телефон ни адреса ни одговорно лице. Сетите се оне реченице с почетка - овај зна оног, који зна оног трећег... нађемо ми Мику, Жику, Перу, састанемо се са чиком који је одговоран за ресторан, да би нам он сервирао отприлике исту причу као у првом ресторану, може се изнајмити део сале или баште, али не и једно и друго, јер се њима не исплати... ми се погледамо, јер никада нисмо видели више од 10-ак људи тамо... но, добро. Још једна прецртана ствар на списку.

Четврти је могао да прими само 50-ак људи и то максимално, башта је сувише мала, бла, бла...

У нама се пробудила првобитна идеја о изнајмљивању једног финог острва на језеру изван града, предивно, бајковито место, са мостићем који води до самог острва, шљунком насута обала, дивна, подшишана трава, али авај, нема склоништа од кише, а тоалет је у ауто-кампу, 40м даље. Власник је, додуше, веома способан и предусретљив човек, па нам је дао идеју за опцију на коју смо ми потпуно заборавили - што нас доводи до најбитнијег дела приче...

На градском језеру постоји мали залив, а у њему плато, пар метара од саме плаже са кафићем који има велику тенду, посебно место за стејџ, такође покривен, шанк, тоалет, све! Идеално за рокенрол свадбицу какву желимо, па ми решисмо да загриземо метак и изнајмимо тај простор. Сада по нету тражим бајалице за призивање лепог времена, јер повратка нема - 11. 06. 2011. је дан Д.

Нема коментара:

Постави коментар