Свадба је дошла и прошла. Питам се колико људи је ишчекивало тај, значајан, велики тренутак са осећањем да само жели да се све то што пре заврши, из простог разлога јер носи превише бриге и стреса. Е, та сам. Све смо сами организовали, чупали косу и падали на колена као онај матадор у филму о Фердинанду, јер је овај тип свадбе врло незахвалан за организацију, овде где смо. Свима смо морали да објашњавамо шта желимо, јер нико није могао да схвати на шта ће то да личи, чак и неки јако блиски људи. Сви су мислили да смо полудели, па су нам тиме стварали додатан притисак. Држали смо се добро до ноћи пред венчање, када је стрес еруптирао као вулкан, због распореда седења. Притом мислим на мене, младожења је и даље био сталожен и мрзела сам га због тога. Well, not really, али сам се ја много више нервирала у вези целе ствари. Ишчитала сам гомилу чланака и дискусија на форумима како све те бриге испадну непотребне и излишне, али докажи то невести која сама прави своју свадбу, размишљала сам о свему, од укуса кифлица до нијансе боје трачица на лампионима који ће висити изнад нас. Прерачунавање материјала за храну ме је скоро убило. Не желим више да размишљам о томе колико је грама мајонеза потребно за руску салату од 20кг. Не желим да шијем хаљину за свадбу, не желим да аранжирам цвеће, не желим да ме сликају са свих страна сатима и сатима. Не желим више да се удајем, испунила сам своју квоту. Било је дивно и за памћење, сви су се дивно забављали, сви су плесали и сви су нас нахвалили. После свега ми је био потребан дууугачак ментални одмор. Никада нисам била једна од оних девојчица које од малена планирају своју свадбу, тачно знају хоће ли носити ''сирена'' хаљину или кринолину, уче да ходају на ципелама на штиклу специјално за тај дан, радују се туђим свадбама и меркају оркестре и рецепте за торту. Можда сам се зато нашла у небраном грожђу и нисам имала појма одакле да почнем, мада, класичне свадбе и не би биле од помоћи.
Преживели смо! То је најважније, а сада најзад креће real deal, мислим да ће ми све то много лакше пасти. Бар нема бесомучног фотографисања.
