Пре него што сам имала потребу да размишљам о својој свадби, знала сам да 'те ствари' нису баш јефтине, као и то да ћу се намучити да за своју нађем оно што ми се свиђа - од одеће и обуће до разних детаља које сам замислила. Недељама сам шврљала по граду тражећи цветиће за сватове, вазнице, сијаличице и сл. и нисам нашла ниједну ствар која ми се допала. Ниједну. Zero. Zilch. Проблем са свадбама у Србији је (мислим да се понављам, али хајде, да утврдим градиво) што су униформисане, једноличне и хеј, немојте ме схватити погрешно, али умеју да буду досадне. Када сам на некој свадби, углавном имам утисак као да је Дан Мрмота изнова и изнова и изнова...
Било је пар одличних, да не грешим душу, али мени треба нешто друкчије. Разумем да девојчице од малих ногу маштају о белој хаљини, већина воли да се ухвати у колце, а прасетина је бонус згодитак, али то нисам ја. Никада нисам била. Ја сам она што је у основној школи слушала рок и метал и преседела цело другарско вече, јер нисам хтела да се повинујем ритму који је диктирао Уметни-глупо-име-за-бенд, а гомила деце, несигурно поскакивала у колу, на штиклицама које су им вероватно биле прве и гушећи се првом краватом коју су на себе ставили. Hell no! Моје мартинке и ја смо биле у другом фазону. Нешто слично се догодило и на матурској вечери, мада је 'афтер-парти' био подношљив, а моје мартинке и goth хаљина су окачене о клин зарад арт деко хаљине чију слику сам нашла на програму дочека Нове године из '20-их и направила је од прабабине хаљине и пар метара црног сатена. Дакле, не баш мејнстрим.
Елем, моја свадба не може да буде једна у низу бело-чипкастих-оп-цуп-колце-тресу-се-надлактице свадби, па и детаљи морају да буду у складу с тим.
То би значило да сам морала да загрејем столицу (нисам одолела да то кажем) и на интернету погледам шта раде младе у иностранству, поводом сличних намера о неформалним свадбама.
И јесам. И кажу свашта! Наспрам храбрих, подоста истетовираних, избушених и у свим бојама офарбаних госпођица, ја сам аматер највећих димензија, пуританка попут библиотекарке са доколеницама и чврстом пунђом. Овде ме гледају чудно кад кажем да венчаница неће бити бела, тамо... немам добро поређење, али људи праве венчања са зомби тематиком, па ви видите.
Уради сам варијанта се у иностранству подразумева, ако желите 'лични печат', али генерално све можете наћи у слободној продаји. Код нас је то већ друга прича. Избор је веома мали, јер већина људи жели класичну свадбу. Ја желим много тога, али морала сам да савладам своје нагоне да 'дан В' претворим у циркус и водим се оним 'више је мање' (а и јефтиније)!
Желела сам доста реквизита за сликање, јер не желим уобичајене фотографије, где се младенци сликају са свим рођацима, који седе за столом, а испред њих су остаци печења и згужване, употребљене салвете. Хоћу забаву, зезање, искрене осмехе на сликама! Дакле, морала сам да пустим у погон мождане вијуге и будем креативна, а понешто и да 'ћорнем' с интернета (само идеје). Шта ћу када немамо Paypal, али не знам ни да ли бих све поручила , пошто овако бар имам осећај да сам урадила нешто, знате већ, осећај личног достигнућа, иако су ситнице у питању.
Охрабрена сведочењима других DIY млада, поручила сам онлајн (О дааа, куповина преко нета у сред Србије, одушевљена сам!) гомилу филца из Creatinas-a (сва срећа па не постоји у мом граду, иначе им не бих избијала из радње), купила тубу охо лепка и штапића за ражњиће и уз помоћ маказа пустила машти на вољу. Ево резултата:
Има ту бркова, вампирских осмеха, монокл, а у међувремену сам направила и вилинске чаробне штапиће и гомилу срца. Кад је бал, нек је забава! Од картонских подметача за торте сам направила рамове за слике, празне, да може да се протури глава, стрип-балончиће које сам премазала бојом за школске табле, па свако може да напише шта жели и осећа у датом тренутку, а планирам да направим и месец од папира. Надам се да ће ми 'мисија Месец' успети. Ах да, ево балончића:
А ту је и бидермајер... нисам хтела да бринем хоће ли цвеће издржати дуг, јунски дан:
Руже су направљене од истог материјала од кога ће бити сашивена венчаница (љубичасте) и зелених, да разбију монотонију. Туторијал сам нашла на DuhBe сајту, стварно је просто к'о пасуљ!
Од вазница за цвеће сам одустала, јер сам видела дивне идеје са цвећем у најобичнијим теглама украшеним машницама и симпатичним натписима, тако да сад скупљам тегле и претражујем шпајз. Осветљење смо решили тако што смо купили разнобојне лампионе код Кинеза, па ћемо их покачити туда-свуда, а поставићемо и мале свеће у чаше испуњене каменчићима с плаже, па ће то уједно бити и додатни декоративни детаљ.
Има још тога, али ако планирам да направим фину УС секцију, треба ми више од једног поста о томе, па понешто чувам и за следећи пут :) Cheers!
Било је пар одличних, да не грешим душу, али мени треба нешто друкчије. Разумем да девојчице од малих ногу маштају о белој хаљини, већина воли да се ухвати у колце, а прасетина је бонус згодитак, али то нисам ја. Никада нисам била. Ја сам она што је у основној школи слушала рок и метал и преседела цело другарско вече, јер нисам хтела да се повинујем ритму који је диктирао Уметни-глупо-име-за-бенд, а гомила деце, несигурно поскакивала у колу, на штиклицама које су им вероватно биле прве и гушећи се првом краватом коју су на себе ставили. Hell no! Моје мартинке и ја смо биле у другом фазону. Нешто слично се догодило и на матурској вечери, мада је 'афтер-парти' био подношљив, а моје мартинке и goth хаљина су окачене о клин зарад арт деко хаљине чију слику сам нашла на програму дочека Нове године из '20-их и направила је од прабабине хаљине и пар метара црног сатена. Дакле, не баш мејнстрим.
Елем, моја свадба не може да буде једна у низу бело-чипкастих-оп-цуп-колце-тресу-се-надлактице свадби, па и детаљи морају да буду у складу с тим.
То би значило да сам морала да загрејем столицу (нисам одолела да то кажем) и на интернету погледам шта раде младе у иностранству, поводом сличних намера о неформалним свадбама.
И јесам. И кажу свашта! Наспрам храбрих, подоста истетовираних, избушених и у свим бојама офарбаних госпођица, ја сам аматер највећих димензија, пуританка попут библиотекарке са доколеницама и чврстом пунђом. Овде ме гледају чудно кад кажем да венчаница неће бити бела, тамо... немам добро поређење, али људи праве венчања са зомби тематиком, па ви видите.
Уради сам варијанта се у иностранству подразумева, ако желите 'лични печат', али генерално све можете наћи у слободној продаји. Код нас је то већ друга прича. Избор је веома мали, јер већина људи жели класичну свадбу. Ја желим много тога, али морала сам да савладам своје нагоне да 'дан В' претворим у циркус и водим се оним 'више је мање' (а и јефтиније)!
Желела сам доста реквизита за сликање, јер не желим уобичајене фотографије, где се младенци сликају са свим рођацима, који седе за столом, а испред њих су остаци печења и згужване, употребљене салвете. Хоћу забаву, зезање, искрене осмехе на сликама! Дакле, морала сам да пустим у погон мождане вијуге и будем креативна, а понешто и да 'ћорнем' с интернета (само идеје). Шта ћу када немамо Paypal, али не знам ни да ли бих све поручила , пошто овако бар имам осећај да сам урадила нешто, знате већ, осећај личног достигнућа, иако су ситнице у питању.
Охрабрена сведочењима других DIY млада, поручила сам онлајн (О дааа, куповина преко нета у сред Србије, одушевљена сам!) гомилу филца из Creatinas-a (сва срећа па не постоји у мом граду, иначе им не бих избијала из радње), купила тубу охо лепка и штапића за ражњиће и уз помоћ маказа пустила машти на вољу. Ево резултата:
Има ту бркова, вампирских осмеха, монокл, а у међувремену сам направила и вилинске чаробне штапиће и гомилу срца. Кад је бал, нек је забава! Од картонских подметача за торте сам направила рамове за слике, празне, да може да се протури глава, стрип-балончиће које сам премазала бојом за школске табле, па свако може да напише шта жели и осећа у датом тренутку, а планирам да направим и месец од папира. Надам се да ће ми 'мисија Месец' успети. Ах да, ево балончића:
А ту је и бидермајер... нисам хтела да бринем хоће ли цвеће издржати дуг, јунски дан:
Руже су направљене од истог материјала од кога ће бити сашивена венчаница (љубичасте) и зелених, да разбију монотонију. Туторијал сам нашла на DuhBe сајту, стварно је просто к'о пасуљ!
Од вазница за цвеће сам одустала, јер сам видела дивне идеје са цвећем у најобичнијим теглама украшеним машницама и симпатичним натписима, тако да сад скупљам тегле и претражујем шпајз. Осветљење смо решили тако што смо купили разнобојне лампионе код Кинеза, па ћемо их покачити туда-свуда, а поставићемо и мале свеће у чаше испуњене каменчићима с плаже, па ће то уједно бити и додатни декоративни детаљ.
Има још тога, али ако планирам да направим фину УС секцију, треба ми више од једног поста о томе, па понешто чувам и за следећи пут :) Cheers!
